Биохемијска потреба за кисеоником (БПК)је један од важних индикатора за мерење способности органске материје у води да се биохемијски разгради од стране микроорганизама, а такође је и кључни индикатор за процену капацитета самопречишћавања воде и услова животне средине. Са убрзањем индустријализације и порастом становништва, загађење водне средине постаје све озбиљније, а развој БПК детекције се постепено побољшава.
Порекло детекције БПК може се пратити до краја 18. века, када су људи почели да обраћају пажњу на питања квалитета воде. БПК се користи за процену количине органског отпада у води, односно за мерење његовог квалитета мерењем способности микроорганизама у води да разграђују органску материју. Иницијална метода одређивања БПК била је релативно једноставна, методом инкубације у зраку, односно инокулисани су узорци воде и микроорганизми у одређени контејнер за култивацију, а затим је мерена разлика у раствореном кисеонику у раствору пре и после инокулације и Вредност БПК је израчуната на основу овога.
Међутим, метода инкубације зрака је дуготрајна и компликована за рад, тако да постоје многа ограничења. Почетком 20. века људи су почели да траже погоднији и тачнији метод одређивања БПК. Године 1939, амерички хемичар Едмондс је предложио нову методу одређивања БПК, а то је да се користе неорганске азотне супстанце као инхибитори за блокирање допуњавања раствореног кисеоника како би се смањило време одређивања. Ова метода је широко коришћена и постала је једна од главних метода за одређивање БПК.
Са напретком савремене науке и технологије и развојем инструментације, метода одређивања БПК је такође додатно побољшана и усавршена. Педесетих година прошлог века појавио се аутоматизовани БОД инструмент. Инструмент користи електроду са раствореним кисеоником и систем за контролу температуре да би се постигло континуирано одређивање узорака воде без сметњи, побољшавајући тачност и стабилност одређивања. Шездесетих година прошлог века, развојем рачунарске технологије, појавио се компјутерски умрежени систем аутоматског прикупљања и анализе података, који је у великој мери побољшао ефикасност и поузданост одређивања БПК.
У 21. веку, технологија БОД детекције је додатно напредовала. Уведени су нови инструменти и аналитичке методе како би одређивање БПК било брже и прецизније. На пример, нови инструменти као што су микробни анализатори и флуоресцентни спектрометри могу да реализују онлајн праћење и анализу микробне активности и садржаја органске материје у узорцима воде. Поред тога, методе детекције БПК засноване на биосензорима и технологији имуноесеја су такође широко коришћене. Биосензори могу да користе биолошке материјале и микробне ензиме за специфично откривање органске материје и имају карактеристике високе осетљивости и стабилности. Технологија имунотестирања може брзо и прецизно одредити садржај специфичне органске материје у узорцима воде упаривањем специфичних антитела.
У последњих неколико деценија, методе детекције БПК су прошле кроз процес развоја од културе зрака до методе инхибиције неорганског азота, а затим до аутоматизоване опреме и нових инструмената. Са напретком науке и технологије и продубљивањем истраживања, технологија детекције БПК се и даље унапређује и иновира. У будућности се може предвидети да ће са унапређењем еколошке свести и повећањем регулаторних захтева, технологија БПК детекције наставити да се развија и постаје ефикасније и прецизније средство за праћење квалитета воде.
Време поста: Јун-07-2024
